СЛОБОДАНКА ЖИВКОВИЋ
БИОМИ
(груписање екосистема)
Земља није једнолично место, него има мноштво различитих станишта која покривају њену површину од екватора до полова. Биолози су груписали различите екосистеме у једној климаткој зони у веће целине које називамо биомима. У биомима је већи број екосистема повезан сложенијим односима акције, реакције, коакције и ланцима исхране. У великим размерама се одвија кружење материје и протицање енергије.
Биоми се групишу у три основне области живота:
1. област мора и океана
2. област копнених вода (стајаће и текуће)
3. сувоземна област живота (тропске влажне шуме (џунгле), листопадне шуме умерених области, тајге (северне четинарске шуме), степе, пустиње, зелене шуме и шикаре).
Дакле биоми су велика географска подручја са карактеристичним биљним и животињским групама прилагођеним тој средини. Клима и географска регија одређују који тип биома може да постоји у том региону. Сва жива бића су уско повезана са околином. Свака промена у једном делу животне средине, као што су повећање или смањење врста животиња или биљака, изазива промене у другим деловима животне средине. Земља обухвата веома разноврсне облике живота, од врло једноставних до сложених биљака и животиња. Али, велики или мали, једноставни или сложени организми не живе сами.
Светска станишта се углавном деле на 11 биома: океани, слатководне реке и мочваре, тропске шуме, шуме умереног појаса, северне шуме,тропске травнате области или саване, умерене травнате области или прерије, тундра, поларне ледене капе, пустиње и планине.