Сом у Србији обитава у Дунаву и готово свим његовим притокама, а има га и у затвореним типовима воде. Просечна величина сома уСрбији је један метар и тежина 10 килограма, а лове се и нешто већи примерци, тако да је 1958. године у Дунаву код Апатина уловљен сом тежак 208 килограма на стари аласки начин.
Штука је у Србији риба низијских вода –река, језера и бара. Према непоузданим подацима, нарасте до 1,5 па и 2m и 34 kg масе. Знатно су реалнији подаци о тежини до 15 kg. Животни век штуке је око 40 година. Штука је предаторска врста која, већ после два месеца живота при дужини од неколико сантиметара прелази на исхрану рибом. Инстинкт штуке је толико јак да се млађ, у случају неповољних услова за пролећни мрест других врста и његово кашњење, храни припадницима своје врсте који заостају у расту. Већ у априлу и мају се дуж обраслих обала река, бара и канала могу се видети ситне штуке, постројене без покрета, у положају очекивања плена. Са завршетком прве сезоне живота, у зависности од услова, штуке достигну и 30 cm дужине. Током прве године се интензивно хране сваким пленом који могу да прогутају, не бирајући храну, а највише једу најчешћу врсту рибе у свом окружењу. У случајевима када истребе све рибе око себе штуке постају немилосрдни канибалисти. Одрасле штуке се осим рибом хране и жабама, ситним воденим птицама и неопрезним ситним сисарима.
Смуђ је најраспростренији у Евроазијском делу, где је и настао као врста, у сливу некадашњег пра Дунава, у време отицања Панонског мора ка данашњем Црном мору. Одатле се полако оширио по западној, централној, и источној Европи, а затим прешао и у Азију, и то преко рекеУрал. У Северној Европи, у Скандинавији, се проширио скоро до линије поларног круга. Уобичајена је риба и у Балтичком мору и то нарочито у његовом великом, северномБотнијском заливу, где је вода нешто више слатка. Смуђ обитава и у ослађеним деловимаЦрног и Каспијског мора. У Србији живи у водама црноморског слива.