НИКОЛА РАДОЧАЈ
Рибе – разноврсност, навике, станиште и распрострањеност
Рибе (лат. Pisces) су ектотермни водени кичмењаци. Постоји преко 27.000 врста риба, што их чини највећом групом кичмењака. За кретање им служе парна и непарна пераја. Дишу шкргама, а срце им има једну преткомору и једну комору и кроз њега протиче редукована крв. Немају мали крвоток. Најразвијенији део мозга је мали мозак. Кичменица образована и може бити хрскавичава или окоштала. Оплођење је спољашње, а врсте на основу доношења младих могу бити овипарне, ововивипарне и вивипарне.
Разноврсност риба
Рибе су најмногобројнија група кичмењака. Обухватају скоро половину свих кичмењака. У рибе спадају ајкуле, раже, штитоноше и кошљорибе.
Ајкуле и раже живе у морима. Њихове шкрге се не налазе у заједничкој дупљи коју покрива шкржни поклопац, већ свака шкрга има посебан отвор. Отвори се виде на телу, одмах иза главе. Усни отвор ајкула и ража налази се са доње стране главе, а врх главе извучен је у шиљату њушку. Због тога се ајкуле, када нападају, окрећу леђима надоле. А велике су грабљивице. Сигурно знате да имају велике, оштре зубе. И раже су грабљивице. За разлику од ајкула, оне живе на дну мора. Најпознатије врсте су плава ајкула или пас мордуљ и ража каменица.
Штитоноше су назив добиле по малим коштаним штитовима који се у пет редова пружају дуж тела. Најпознатије штитоноше су кечига, моруна и јесетра. Кечига живи на дну река (има је у нашим равничарским рекама). Велика је грабљивица. Јесетра и моруна су рибе селице: живе у морима, а у време местра улазе у реке и пливају узводно да би положиле јаја. Могу се наћи и у Дунаву.
Кошљорибе су најбројније међу рибама. Живе у свим водама. У нашим рекама живешаран, караш, лињак, мрена, сом, штука, гргеч, смуђ, пастрмка и још много других врста.