Раздвојен је данком у
крви
од
своје
породице.Одласком је
памтио тај крај и
заувек га урезао у
сећање.
Са
десет
година променио је
веру, име и завичај.
Изборио се за положај
и постао војсковођа и
државник
светског
гласа који је на три
континента
водио
већином победоносне
ратове.
За
својих
шездесет и нешто
година рада, служио је
три султана. У једном
тренутку одлучује да
се реши нелагодности
која га је мучила
годинама.
Нелагодност је лежала
управо у том сећању
на домовину и решава
да збрише ону скелу
на Дрини и да споји
две обале великим
мостом. Он је главни
заслужник постојања
овог моста на Дрини.
Био је мутевелија
вакуфа. Чинио је све
да спасе и очува хан.
Најпре је трошио од
свог, а затим се
задужује од рођака.
Многи
су
му
пребацивали што се
упропашћује чувајући
оно што се сачувати не
може,а он је одговарао
да добро улаже свој
новац, јер га богу на
зајам даје и да је он,
као
мутевелија,
последнји који сме да
напусти
ову
задужбину коју су сви
већ напустили. Радио
је предано и веровао је
да је наша судбина да
се боримо против
квара и нестајања и да
је човек дужан да
истраје у тој борби.
Кад већ није могао да
плаћа надничаре, сам
је онако стар, својим
рукама плевио коров
око хана и вршио мање
поправке у згради.
Након његове смрти,
хан је почео нагло да
ороњава.
Водио је бригу о хану
поред моста. Због
своје пргаве нарави и
самосталности
у
мишљењу често се
разилазио
са
старешинама. Био је
против
оружаног
отпора. То мишљење
је отворено исповедао
и оштро бранио. Због
тога
се
често
сукобљавао
са
Караманлијом.
Сматрао је да се касаба
не може бранити и да
ће сви изгинути. Због
тог става Караманлија
га
је
називао
издајником
и
кукавицом. Алихоџа је
био у праву, али је
Караманлија
онда
наредио
да
вежу
Алихоџу и прикују га
десним ухом за греду
на капији. Он је
стењао од бола, али и
даље смишљао нове
доказе
против
Караманлије, што је
само доказ његове
тврдоглавости.
Алихоџу је ослободио
један болничар.Након
што
се
прибрао
прочитао је проглас
упућен становницима
БиХ од аустријске
војске. Тада је осетио
бол који се не може ни
замислити. Почео је да
иде са моста, а очи су
му биле пуне суза, док
је као болесник улазио
у туђу и непознату
варош, којом
сад
шетају војници. Имао
је
три
жене
и