39. Дневник – Ленка
14. глава
“Да није ово што јесте и на месту
на коме је, ко зна шта би била и шта
би дала ова мудра и човешна жена
која не мисли на себе и која,
грабежљива, а несебична, лепа и
заводљива, а чедна и хладна, води
један паланачки хотел и празни
џепове касабалијским севдалијама.
Можда би била једна од оних
чувених жена о којима историја
говори и које управљају судбином
великих породица, дворова или
држава, окрећући увек све ствари
набоље.”
-Иво Андрић
40. Дневник – Катарина П.
“Тако је, играјући у заносу, обишао
и онај истурени део ограде који
окружује софу, а затим и другу
половину моста. Кад је стигао до
краја, скочио је на друм и гледао
15.
збуњено око себе, зачуђен да се све
глава
свршило опет на тврдом и
добропознатом
вишеградском
путу.
-Иво Андрић
Део текста који сам о себи
говори. Лотика, као једна
жена са многим квалитетима,
је одувек од стране других,
била сматрана за жену која је
могла постићи много више
само на неком другом месту.
“Поред неустрашивог става,
припит Ћоркан страховао је
од евентуалног пада са ивице
ћуприје. У тренутку када је
завршио
са
пијаном
пустоловином
ивицама
моста, олакшање и срећа су га
испунили. Када смо свесни да
нам живот виси о концу, пут
који заправо није дуг чини
нам се као вечност, што је
случај Ћоркана.”