10. Симболика црне пруге – Оливера, Јована К.
Црна пруга симболише бол и тугу које прогоне Мехмед-пашу Соколовића. Црна
пруга његова је асоцијација на дан када је отргнут из мајчиног загрљаја и одведен у
нешто страно. Одведен да буде међу туђинима, да постане неко други. Црна пруга је
мотив који га прогања, који га сећа на немили догађај и симболише немир другачији од
свих других немира које је осећао током живота. Симболика црне боје упућује на мрачне
емоције, тугу, смрт. Линерана представа пруге указује на бескрајсност његове муке, то
је линија која иде ка бескрају. Мост који ће сазидати да „купи“ свој мир, да одужи стари
дуг, да пронађе спокој, биће бео и контрастираће црној прузи. Мост ће бити бео и
велелепан и спојиће дечака који је отет од своје суштине и новог човека који ту суштину
тражи годинама у својим сећањима.
11. Смисао жртве – Оливера, Јована К.
Жртва у делу, део је старих народних веровања. Смисао увођења мотива жртве
јесте преплитање стварности и мита, легенде. Стара народна веровања као што је
приношење жртве нпр. вили бродарици како би мост опстао, показатељ је менталитета
становништва. Увођењем овог мотива, ми боље портретишемо ликове, добијамо
потпунију слику о њиховом менталитету и културолошким околностима, средини у којој
живе. Доказ да је ово део наших старих веровања проналазимо и у народној песми
,,Зидање Скадра на Бојани’’.
12. Легенда о Стоји и Остоји, о Црном Арапину – Огњен и Стефан
Да би мост могао бити изграђен, у њега су морали бити узидани близанци, Стоја и
Остоја. Два мртворођена детета пронађена су у оближњем селу. Она су отета од мајке и
узидана у стубове моста, а мајци су остављена два отвора како би дојила своју децу.
Легенда говори како и дан данас из те две рупе тече бела течност и понеки касаблија
дроби бели камен тога стуба и продаје га као лековито средство за мајке које не могу
дојити. Такође постоји и историјски податак који потврђује теорију и показује да су деца
заиста отета од мајке Илинке, која је иначе скренувши са ума често обилазила градњу
тражећи своје близанце.
Радник који је свој живот окончао баш ту, на мосту, коме је јадан од камених
блокова заувек привезао ногу за ћуприју. Дечаци су знали да је Арапин ту негде, у мосту,
знали су место на коме он стоји у мраку и вечито чекали на обали и замишљали његову