С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Сваки од стихова превода је испеван у деветерцу, све и да није то случај с оригиналом, а нашем преводиоцу, колико увиђамо, полази за руком да( баш) свих 414 строфа дела опреми истом метриком, деветерцем. Ми овде готово и да не наилазимо на мушке риме( као поклапања само завршног слога), већ једино на оне женске( слагања два слога), уз поштовање свих осталих правила четворостопног јамба. Имајући у виду и то да је нашег преводиоца свакако обавезивао оригинал, у сваком погледу( формалном, садржинском), док је сам песник користио песничку слободу током( осмогодишњег) настајања свога дела.
Превод ће да понови, дакако, и сва обележја оригинала, кад је реч о језику, стилу, вредностима поетским по природи, да се и овога пута може рећи о Пушкину заједно с Достојевским: Он је једним потезом, прецизно и видовито открио суштину нашу..., с Гогољем: У њему је руска природа, руска душа, руски језик, руски карактер изражен јасно, у пречишћеној лепоти..., или, пак, Проспером Меримеом, који каже Тургењеву: Ваша поезија тражи пре свега истину, а лепота потом долази сама од себе. Наши песници, напротив, иду потпуно супротним путем: они се брину пре свега о ефекту, о оштроумљу, о бљеску,... Код Пушкина, поезија на чудесан начин процватава, као сама из себе, из најтрезвеније прозе. Други језик, дакле, бива кадар да прими у себи дело – оригинал и онда када је морфолошки и др.( довољно) различит од њега, а што упућује на известан истоветан супстрат њихов у основи, чије је уметничко дело само израз, а који је, по карактеру, свеопшти, општељудски. То и чини да дело траје у времену,
99