С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Осим жртвовања своје ћерке и наследне кривице, Агамемнон из Троје доноси и кривицу коју му у аманет остављају тела хиљаде палих ратника. Зла коб коју кућа Атрејића носи јача је и сазнањем да је Клитемнестра изневерила свог мужа док је он био у рату. Стражар који чека вести о паду Троје, не слути добро:
Ја уздишем и жалим ове куће коб где нема више старе добре управе. О другом ћутим, јер ми уста страшан бич завезао; да кућа сам прозбори, најјасније би казала. 7
Клитемнестра ће извршити двоструко убиство: убиће и мужа и Касандру – и неће се кајати. У непоколебљивој Клитемнестри нема кајања, па је тако нешто, како каже Лески драми тог времена потпуно страно 8 Клитемнестра верује да су злочини које је починила били неминовни, да је тиме будућим злочинима крај и да ће са демоном куће склопити мир.
Међутим, демон куће још увек се не да умирити. Есхил у другом делу своје Орестије, у Покајницама( Хоефоре) изводи на сцену Ореста, сина Агамемнона и Клитемнестре, који ће осветити смрт свога оца, вођен наређењем Аполоновог пророчишта. И поред подршке сестре Електре и верног пријатеља Пилада, Орест се колеба
6 Исто, стихови 1377, 1378 7 Исто, стихови 17, 18; 36- 38 8 Лески, Грчка трагедија, Светови, Нови Сад, 1995, стр. 108.
93