С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Есеј | Душица Чукић
ГРЕХ И ОСВЕТА У ЕСХИЛОВОЈ ОРЕСТИЈИ
Грчка трагедија, као једна од најпопуларнијих књижевних норми, највише домете досегла је у делима Есхила, Еурипида и Софокла. Јунаци њихових трагедија најчешће су ликови узети из митова или Хомерових дела.
Људско постојање грчки трагичари приказују кроз трагични сукоб несавладивих индивидуалних страсти са страшним и огромним снагама објективног света и божанских одлука.
Освета у Есхиловој Орестији мотивисана је и условљена пишчевим погледом на свет и времену у коме је стварао. Овај трагичар дубоко верује да је целокупно човеково делање и свако дешавање везано за божју помоћ и божју вољу. Ако човек остварује своју идеју праведним и чистим делањем и ако води рачуна о социјалној правди, над којом богови будно бдиј 2, унапређује себе и обезбеђује успех; у противном, биће подвргнут божјој казни која ће Правдом поново успоставити пољуљану равнотежу.
Есхилова морална представа греха јесте наследна кривица која се непрестано појављује преносећи се на потомке које вуче у пропаст. Трагичност потомака јесу њихови грехови чији је узрок у почињеним греховима њихових предака:
2 М. Ђурић, Историја хеленске књижевности, стр. 271.
90