С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Волео сам лудо и незаборавно Немам ништа осим живота Разочарaних покислих снова Над олуком срушене куће.
ПОЕТИКА КАМЕНЕ ЖУДЊЕ
На пергаменту речи слова се пишу крилом сакривене грлице. У гнезду где орлове срећем, у погледу на остатак живота. Поетика жудње рађа неки нови живот док река мирује претешку муку. Савијен у фишек дуванског дима посматрам краљицу Дрину, и њен прелепи Андрић град.
*
Спазих уплакану жену на стази у којој дан носи тешку сефарску муку. Кога упитати, одакле почиње живот? Када време је стало пре свих брига, ушушкана у Ивине књиге, добро се бори. Ако сада падне погледом, у валовиту реку, кога је жеља, чија је била вољена жена.
65