С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Ништа од зацртаног није реализовано. Поломљене клупе, и запуштене фонтане пуне ђубрета лежале су обрасле коровом. Били су препуштени зубуу времена и немару нових генерација које су долазиле. У дворишту је стајало угљенисано стабло црно као угарак. Напуштено и увело од времена остало је као споменик срамоте.
Сваког пролећа, у последњих двадесет година, би се понављала иста прича; како је неко угледао један зелени пупољак и како ће јабука сигурно олистати, али ништа од тога није било истина.
Прошлог понедељка, усред бела данаа, сам председник републике лично је прошетао тргом. Познавао је улицу као свој џеп јер је био родом из М. и често се као мали играо ту. Кажу да је цупкао око јабуке као дете, гледајући лево – десно, са наиздрживом жељом да се још једном помокри иза ње.
О ПИСЦУ
*
Бранислав Банковић( Смедере- је Бого- вска Паланка, 1970). Завршио словски факултет у Београду. Пише прозу. Објављене приче
: зборник Шумадијске метафоре, Кажи ми ко си, Црте и резе 8, Пиши и објави, Милош Црњански – Аустрија, Кутија љубави. Часопис за књижевност и уметност Звездани колодвор, Бдење, Акт. Магазин
58