С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Сагледавајући услове његовог одрастања , где је музика била примат , имајући у виду његову професију као познаваоца језика , јасно је зашто је трагао за хармонијом , зашто је реч имала разорну моћ . Херметичност његове поезије свакако је отежавала прихватање код шире читалачке публике , књижевних критичара , а писао је онако како нико други око њега тада није писао . Лепота његових песама , приповедака , драма и есеја уочена је тек половином прошлог века , кад он више није био жив . Па ипак , без обзира на то што је стваралаштво Момчила Настасијевића данас прихваћено и изузетно цењено , о њему се и даље говори као о загонетном песнику .
Превише је био повучен , сам . Свестан скорог краја , одбацио је прерано овоземаљски живот и спас као радост видео у смрти као дану новог рађања . Умро је 13 . фебруара 1938 . године , у 44 . години затворивши свој последњи круг .
Па пролеће над нама плаветна рашири крила ; са тајне спаде скрама , сном букну у биљку клица , и заромори гора , и запева тица .
( Одломак последње песме Прича )
Напомена
Слика у тексту Мој брат Момчило дело је Живорада Настасијевића
27