С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
такву захтевну форму , Ана је показала изузетно познавање спољашње и унутрашње структуре строфе и риме .
Полазни мотив њеног сонетног венца су стихови XIII
Миљковићевог сонета Крај путовања који гласе : То чему се молите је Жалосни Славуј . Љубав никада није завршена . Чега има људског у патњи ? О чуј Дан одјекује . Непокретне звезде стоје . Празне руке празно срце пуста сена и нема мене , ал има љубави моје
За оба песника свет је саздан од дијалектичких укрштаја супротности , а оно што доноси страх је опште ништавило : Рекоше свет , рекоше тишину , рекоше музику рекоше биће , рекоше мир и сласт у урлику А ја схватих само крв и ђаволе .
Збирка Утрнуле речи говори о Аниној великој стваралачкој индивидуалности . Са једне стране налази се свест о парадоксалности живота , о варљивости времена и неминовности пролазности . Са друге стране је човекова моћ – љубав , траг који оставља својим битисањем и чистота којим прихвата животни круг и не стоји заглављен у њему . Снага коју Ана носи у себи преточена је у снажне песничке слике и ја вас позивам да их читајући њену нову збирку сами откријете .
17