Број 54-55 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 145

Суштина поетике | часопис за књижевност
сам знала да је цвеће послала Патрисија. Хтела је да зна које
је Алисијино омиљено цвеће да би јој однела на гроб. Виктор
чак није ни знао да су кале Алисијино омиљено цвеће, није
схватио симболику. Мислио је само на текст поруке.
Извадила сам пиштољ. Чак ни тада није схватао
озбиљност ситуације. Није веровао да ћу ићи до краја. Рекла
сам му: „Знам да ћеш се извући, да ти никада неће судити за
Алисијино убиство. Али правда ће ипак бити задовољена.
Алисија ће коначно моћи да почива у миру.“
Пуцала сам три пута у њега. Без кајања. Заслужио је.
Сада Алисија коначно може да почива у миру. Истина
је откривена, а убица кажњен.
Патрисија, душо, сигурно се питаш зашто сам тако
поступила. Одговор је једноставан. Умирем. Лекари су рекли
да ми остаје највише шест месеци. Сада барем моја смрт неће
бити узалудна. Убила сам Виктора, јер Алисијина смрт мора
бити освећена. Само зато што знам да Виктору не би било
суђено, не би завршио у затвору. А моја смрт? Па, ја ионако
умирем. А пошто сам и ја убица, праведно је да својим
животом платим за живот који сам узела.
То је био једини начин. Обе то знамо. Хвала ти,
Патрисија, зато што си ми пружила истину. Коначно сам
сазнала шта се догодило Алисији.
Уз ово писмо прилажем и наводно Алисијино писмо и
честитке, које је она својом руком написала.
Карлота Паркер.“
– Видите шта се догоди када одлучите да на своју руку
изигравате детектива?
145