С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
***
Ми смо и бес и љутња и тешка сећања, она за незаборав. Ратовима осакаћени, земљом покрадени, збуне воле своју њено праштамо, а треба ли тако? Ако људи земљу, она неће напредовати. Ако немају успомене, значи да немају ни знање. Ако беже, значи да су се предали.
Ушли смо у јун месец, ускоро ће лето, време за путовања. Загрлите своју земљу, ону у којој 21
. јуна Сунце два пута излази изнад Лепенског Вира, у којојј стоје најле- реке и пши камени мостови Европе, којом теку најчистије певају ретке птице, земљу чији је народ створио најлепшу усмену књижевност на свету, земљу која је била царевина и која је опстала кроз веру и окупана мирисом тамјана изашла из најтежих искушења. Загрлите је и не дајте је, да не бисте изгубили себе.
Скулптура из Лепенског Вира
14