С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Патрисија је у шоку препознала мушкарца који је прогања у њеним сновима.
– Видим да си и ти очарана Господином Савршеним. – приметила је Луиза кроз шалу. – Ко је то? – упитала је знатижељно. – Виктор Александер, најбогатији човек у околини. Успешан послован човек, власник неколико компанија, председник неколико фондација. Ах, да, и најпожељнији нежења у крају. – додала је завернички. – Неко ко је одрастао и навикао на богатство. – Не. Он је удовац, своју империју је саградио на новцу који је наследио од своје супруге. – Прави си извор локалних трачева. – Живети у малом градићу значи бити стручњак за трачеве. Заправо трачеви су овде начин живота.
Патрисија је променила тему да Луиза не би приметила да је Виктор Александер занима више него што би једну придошлицу требало да занима.
Један случајан сусрет, један обичан трач, поменут током ћаскања, довољни су да покрену читаву лавину догађаја, и Патрисија је била свесна да више ништа неће бити исто.
Два дана касније, посетила је Карлоту Паркер, председницу организације у којој је радила. Карлота Паркер је Патрисију подсећала на уседелице из високог друштва из неког викторијанског романа. Била је права дама, строга, али и љубазна у исто време, комбинација која се ретко сретала. Са својих шесдесет и две године била је у потпуности посвећена својој каријери.
136