Број 54-55 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 122

Суштина поетике | часопис за књижевност
и на ужас зеца што га орао
славодобитно увис носи…
Кад помислим на ТВ серије:
Ја те волим, али нам се не да
и на чемер у фотељама ушушкан;
кад помислим на Индијанце,
као супротност,
где голокури у бљеску зоре стоје...
Кад помислим како ми досад
баш ништа успевало није,
али и да има и горих од мене;
и самоубилачког јада када се сетим,
мене од некад,
кад ме је Она оставила.
Кад помислим да и бесмисао
Смисао може имати
у чудесној симетрији помрачења Сунца…
Кад помислим на прхут птица с ливаде...
Кад на таштину људску помислим…
Кад се своје сетим…
Кад помислим...
*
122