Број 54-55 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 114

Суштина поетике | часопис за књижевност
(ирационалан) порив, све и да он, једнако, налази места и
код предмета те исте љубави. Стога оне остају да заувек
трају и да се током живота изнова препознају.
Татјана ће се, дакле, приклонити моралним
обзирима који, сад као удата жена, има према себи, према
мужу, према средини и затражити од Оњегина да оде, не
скривајући, додуше, да га и даље воли. Свој монолог
завршава речима:
Удала сам се. Сада треба
Да одете, јер ја вас молим.
У срцу вашем поред страсти
Поноса има, има части;
Зашто да кријем? још вас волим,
Ал’ другом ја сам поверена
И остаћу му верна жена". 28
Тако и завршава овај спев, овај роман у стиху, без
срећног завршетка, па чак и без икаквог завршетка и без
пишчеве поруке, као, дакле, дело отворено према читаоцу и
његовим властитим животним склоностима при избору.
Понешто од тога казује и сам писац, помињући, у последњој
строфи дела, бурне успомене читаоца, које би тражио он у
њему, или да би се он одмарао читајући га, односно одавао
живим сликама и јетким речима, као, дакле, поетској
лепоти која га краси.
28
Гл. VIII, 47.
114