С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
машту и наведу на читање( Волели су се само кад су били раздвојени, Клопка за меланхоличног кнеза, Желатин од мириса векова, Страст нечисте крви, Путовање љубитеља књига, Између краља и маршала, кад пада киша добоша, Збогом лијепи и страшни жоивоте, Сахрана као замена за венчање...). Ни у једном од њих се не спомиње име актера прича, што доприноси повећању радозналости и жеље да се проникне у унутрашњи свет дела.
У књизи је дато 37 прича, груписаних у пет целина, које се даље могу поделити на оне које носе временско обележје( I 19. век; II 1900-1914; III 1918-1941; IV после 1945) и последњу која носи наслов Приче са Дедиња.
Примећује се да је највећи број актера у првом делу или припадник династије Обреновић или је са њом у некој вези. Тако можемо сазнати у каквом су заиста односу били кнез Милош и кнегиња Љубица и како се спасила казне због убиства; ко је била Ружа Божић, а ко Симка Лаховари; где су се срели кнез Александар Обреновић и Драга Машин; какав је био брак кнеза Михаила и Јулије Хуњади, а какав Милана и Наталије Обреновић. Такође, сазнајемо како је Елодија, жена грофа Чедомиља, написала дело о историји Србије; какав живот је водила феминисткиња и књижевница Јелена Димитријевић, а какав чувени писац Лаза Лазаревић; како је телескоп повратио астронома Милана Недељковића из лудила у живот, а како је настала задужбина Илије Милосављевића Коларца.
Други део, означен као Године успона, приказује животе и домове четири личности који су својим идејама и стремљењима „ ишли испред свог времена“. У њему упозанјемо прву студенткињу Архитектонског одсека Јелисавету Начић, која је урадила Теразијски шнит 1908. г., имала романсу са Мештровићем, али била и учесник грађанског рата у Албанији. Након ње, следи прича о Геци Кону, издавачу и књижару заслужном за оснивање едиције „ Плава птица“, а потом и прича о Бети Вукановић, сликарки,
98