С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
психолошко-емотивна и интелектуална својства књижевних јунака. Тема и трагична судбина тзв. човека без корена, урбанизација и европеизација српског друштва, модернизација његовог начина живота и понашања, моралне дилеме пред којима се у новим егзистенцијалним условима налазе појединци, и друге особине нове и измењене стварности у којој они живе, сигурно могу, на сличан начин на који их је он видео, наћи адекватан одјек и у прози неких данашњих писаца.
У прозама Вељка Петровића присутна је помисао на различитост, разноврсност карактера, судбина, завичајност, уз сталну пројекцију раздвојености, најпре класне, између сиротиње салашарске и сеоске и бахатог грађанства. Кроз Раванград пролазили су грађани и сељаци, интелектуалци и промашени људи, припадници свих сталежа.
С обзиром на то да је једно време живео у Босни и Херцеговини, открива један нов свет, а затим је дошло откриће Београда, али у свим крајевима увиђа нове проблеме, постаје приповедач регионализма. Његово интересовање су људи који се брзо троше, пропадају, постају промашени и трају свој живот трајно незадовољни њиме. Може се рећи да је писац јаког социјалног осећања, јер понашање појединца објашњава као несклад између човекове природе и његових правих склоности и начина живота који су људи изабрали или су им други наметнули.
Оно чиме спаја прошлост са садашњицом јесте напуштање села, одлазак многих на школовање и по завршеној школи улазе у један свет који им је стран и далек. Да би се прилагодили непознатом свету, раскидали су све везе, чупали своје корење и неприметно венули, истовремено се одвајали од света којем су припадали и никад се сасвим нису стопили са оним који су изабрали за свој. Када се човек одвоји од земље на којој се родио, суочава се са питањем идентитета. Такав начин живота најбоље је описао у приповеткама Буња, Федор и др.
92