Број 50 - 51 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 85

Суштина поетике | часопис за књижевност
озбиљнијег, он се повлачи јер не уме искрено да воли, нити
зна шта треба тражити у љубави, као ни у животу уопште.
''Нико се тако лако не занесе као људи без
страсти'', 11 каже Тургењев.
У разговору са Наталијом Руђина највише погађа атак
на његово частољубље, то јест када му она каже да ''од речи
до дела далеко је''. Очигледно је да је Руђина заболела истина,
јер дубоко у себи зна да је само театрални говорник – и ништа
више. Иако он себе ни за шта не криви, стало му је до туђег
мишљења, па пише писма Наталији и Волинцову, њеном
удварачу и будућем мужу. Руђин се не правда, али ипак пише
писма јер не жели да га посматрају као нечасног човека.
Дакле, он пише због себе, не због њих. Лежњов, који је некада
и сам осетио Руђинову моћ убеђивања и био под његовим
утицајем, савршено га разуме, па говори Волинцову: ''Ти ми
нећеш веровати, али он је све то учинио у доброј намери. (...)
О, његов језик је његов непријатељ... он робује свом језику.'' 12
Лежњов је јако битан лик у роману Руђин јер у
потпуности осветљава Руђинов карактер. Он у почетку
Руђина описује као театралног човека, неосетљивог према
својој мајци којој је ретко писао, још ређе посећивао, а када је
умирала није био поред ње; међутим, Лежњов на крају пије у
Руђиново име и са искреном топлином у тону наздравља свом
некадашњем пријатељу: ''Пијем у здравље друга мојих
најлепших година, пијем за младост, за њене наде, за њене
тежње, за њену веру и чистоту, за све оно за шта су нам срца у
двадесетој години ударала и од чега ништа боље нисмо
сазнали, нити ћемо у животу икад сазнати... Пијем за тебе,
златно доба, пијем у здравље Руђиново!'' 13
У епилогу романа сазнајемо да је Руђин пробао да буде
користан: покушао је да спроведе неку аграрну реформу;
предавао у школи; чак је и хтео да једну непловну реку
Исто, стр. 90.
Исто, стр. 87.
13
Исто, стр. 52.
11
12
85