Број 50 - 51 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 81
Суштина поетике | часопис за књижевност
Есеј | Душица Чукић
РУЂИН - "СУВИШНИ ЈУНАК" ЈЕДНОГ ДОБА
''Јунак тридесетих година'' у Русији био је ''декабриста''
– аристократа, војно лице и човек политичке праксе, а ''јунак
четрдесетих'' своје образовање стицао је на Московском
универзитету - поезија, наука и филозофија били су у центру
његових интересовања и одушевљења. Таквог једног човека,
''непрактичног витеза речи'', приказао је Тургењев кроз лик
Руђина који представља још једну од варијанти сувишних
људи, али не и понављање оњегинско–печоринског типа.
Иван Сергејевич Тургењев био је непрекидно у центру
пажње руске књижевне критике. Живећи у иностранству
добио је, први међу руским писцима, признање ''великог
романописца'',
а
популаризовање
руске
уметничке
литературе на Западу било је предмет његових сталних
заузимања и брига. Параша (1843), прича у стиховима –
донела је Тургењеву књижевно име, а Ловчеви записи (1852)
постали су најкрупнији догађај не само у књижевном, већ и у
јавном животу тога доба. Овде Тургењев приказује лик
господара-поседника и лик сељака-кмета са отвореном
симпатијом према бесправном народу, изобличавајући
неограниченог господара ''сељачких душа''. Због Ловчевих
записа Тургењев је прогнан на своје имање Спаско, где је
боравио до новембра 1853. године. Три године касније (1856)
објављује роман Руђин, који је био почетак низа његових
осталих романа (Племићко гнездо, Уочи нових дана, Оцеви и
деца, Дим, Новина). Од 1861. године па до краја свог живота -
до 1883. године, Тургењев је живео у иностранству.
У ''Суровом веку'' Николаја I, у добу моралног и
менталног геноцида, расло је, сазревало и духовно се
развијало поколење ''људи четрдесетих година''. Разумевање
смисла живота и његових супротности, као и изграђивање
81