Број 50 - 51 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 78

Суштина поетике | часопис за књижевност
Млади пишу | Кристина Сузић
МИСАО
Као бомба бачена у понор
Избледелих осећања које је срце писало,
Тихо и нечујно она је тумарала,
Једна несмотрена и непожељна мисао.
Судбина упорно саплиће
И поставља велике препреке живота.
Мисао тмурне нити расплиће,
Па те крилима анђела обмота.
Кроз громове и олује нестварне,
Води те, прати и чува.
Када мисао негујеш, све нестане,
И сам ураган што стално дува.
Размисли. Можда те божанствен тренутак
Баш чека иза Хималаја.
Свака грешка доживи свој губитак,
Док те мисао води до раја.
МИ
Често се питамо
Шта се бре ово догађа?
Убеђујемо да није ништа, па док лутамо и скитамо,
Нас топ туге константно погађа.
78