Број 50 - 51 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 76

С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
НЕ ГУРАЈ МЕ У РЕКУ
Не! Немој ме гурати у реку. Вода ће ме однети далеко, далеко... Не чини то, ја извору тежим. Тамо сам нешто оставио, тамо сам нешто изгубио, тамо сам се заборавио …
ПОСЛЕ ГОДИНА СВИХ
Не питај ко сам. Не питај шта сам. Ето, старац сам као и ти. Долазим сломљен и посве сам, задњи пут пошту да одам. Не питај шта хоћу, нити коме дођох да се поклоним, Зар не видиш да опроштај искам? После година свих, бескрајних лутања путевима дугим, вратих се покоран и тих. Дечака ја тражим, баш међу овим дрвећем, лишћем. И нема га. Само стаза којом је газила та нога лака, као да се и сада познаје стопа свака.
76