С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
да много тога нећу видети и да ни џаком не може да ухвати мој дух, а камоли да га стави у џеп капута. Сећам се да је још рекла како бих требао да престанем да штедим, и новац и време и себе и да одем да се напијем, да плачем, вичем, певам, да се свађам и мирим, да се заљубим и волим, и све то без ње. Веровао сам да би се могла десити нека нова љубав, луда љубав у коју су веровали надреалисти, али ипак... отишла је у бездан. Дошло је време да прихватим то што ме не прихвата, и да се помирим са тим да ћу ипак морати да умрем више од једанпут.
Милица
Тасић | КРВАВА ПРАЗНИНА
Челичне гране секу зенице на пола, а ватра се разлива по лицу твоме.
67