У ретровизору | Бранка Тарбук
С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
У ретровизору | Бранка Тарбук
( Осврт на двоброј 48 / 49 ) ( Р ) ЕВОЛУЦИЈА ПЕСНИЧКИХ СЛИКА
Да ли песници трагају за сликама или им долазе саме ? Како њихове очи виде секвенцу и како њихов мозак зна и одлучује у коју идеју ће је уткати ? Да ли слика из стварности инспирише или инспирација ствара слику ?
При томе , нису у питању само песничке слике , стилске фигуре , симболика , него нешто много више , једна друга реалност или можда ова наша само некако појачана , да бисмо јасније видели шта је важно и шта нам стварност поручује . Неке од слика препознајемо , друге одбијамо да препознамо или нам се не свиђају , некима се радујемо , а има и тешких непознаница ... Углавном , свака слика личи на свога песника ...
Читајући претходни број „ Суштине поетике “ ( 48 / 49 ) најјасније сам запамтила управо слике : гуске које лете по тмурном небу , атмосферу пиваре , јутро , лице разочаране девојке , пољубац , страст , а посебно слику тишине - такав контраст само поезија може дати , она која живи од речи и немилице их троши и гомила , дочарала слику тишине . И увек тај исти утисак - да су све песме једно биће и пулсирају истом страшћу , са жељом да од овог света направе боље место ... Ту су песници поштени , зато имају све моје симпатије , желе све добро другима , али и себи не би ускратили лепоте и дарове живота .
Романтична слика
Обрадовало ме на самом почетку подсећање на Драгу Димитријевић Дејановић и романтичарски занос српске поезије 19 . века . Обрадовала ме једноставна и нежна , блага , чиста , неоптерећена слика , а бескрајно снажна : мала
6