У ретровизору | Бранка Тарбук
С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
У ретровизору | Бранка Тарбук
( Осврт на двоброј 48 / 49)( Р) ЕВОЛУЦИЈА ПЕСНИЧКИХ СЛИКА
Да ли песници трагају за сликама или им долазе саме? Како њихове очи виде секвенцу и како њихов мозак зна и одлучује у коју идеју ће је уткати? Да ли слика из стварности инспирише или инспирација ствара слику?
При томе, нису у питању само песничке слике, стилске фигуре, симболика, него нешто много више, једна друга реалност или можда ова наша само некако појачана, да бисмо јасније видели шта је важно и шта нам стварност поручује. Неке од слика препознајемо, друге одбијамо да препознамо или нам се не свиђају, некима се радујемо, а има и тешких непознаница... Углавном, свака слика личи на свога песника...
Читајући претходни број „ Суштине поетике“( 48 / 49) најјасније сам запамтила управо слике: гуске које лете по тмурном небу, атмосферу пиваре, јутро, лице разочаране девојке, пољубац, страст, а посебно слику тишине- такав контраст само поезија може дати, она која живи од речи и немилице их троши и гомила, дочарала слику тишине. И увек тај исти утисак- да су све песме једно биће и пулсирају истом страшћу, са жељом да од овог света направе боље место... Ту су песници поштени, зато имају све моје симпатије, желе све добро другима, али и себи не би ускратили лепоте и дарове живота.
Романтична слика
Обрадовало ме на самом почетку подсећање на Драгу Димитријевић Дејановић и романтичарски занос српске поезије 19. века. Обрадовала ме једноставна и нежна, блага, чиста, неоптерећена слика, а бескрајно снажна: мала
6