Број 50 - 51 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 47
Суштина поетике | часопис за књижевност
Госпа са језера | Сенада Мешковић
Стари људи причају да се, у ноћима када се магла спусти
на језеро, густа попут беле завесе, могу видети обриси жене у
старинској хаљини која држећи свећу чека некога. Неки
причају да чека своју давно изгубљену љубав да јој се врати.
Неки причају да чека залутале путнике да их одведе у дубине
језера, у неизбежну смрт. Неки кажу да ни једна од те две
приче није истинита, док неки кажу да су обе истините.
Многи су се клели да су видели нешто необично у магли, док
су неки баш у тим маглом обавијеним ноћима одлутали у
смрт. Чак је и истина обавијена маглом, мистерија скривена у
мрачним дубинама језера.
Прича почиње са Луизом Бомон. Била је веома лепа
девојка, којој су многе жене завиделе на лепоти, али је била
горда, охола, и говорило се да за њу ни један просац није
довољно добар. Лепота је увек нешто што изазива завист и
љубомору и најчешће завршава трагично. Луиза је била ћерка
веома богатог трговца, али 1865. године, колико год да је
неко био богат, није могао да буде члан високог друштва,
богатство није било довољно да купи улазницу у високо
друштво, захтевало се порекло и титула. Те године, Луиза је
напунила двадесет и пет година и њени рођаци су почели да
сумњају да ће се икада удати. Када ју је барон Конде запросио,
сви су били изненађени њеним пристанком. Међутим, Луиза
је схватила да јој се прилика да постане бароница неће
поново указати и без оклевања је одлучила да је зграби.
Одувек је сањала да се уда за некога са титулом. Сањала је
раскош, забаве, жудела је да јој се диве и да буде омиљена у
друштву и буде на истом друштвеном положају као они који
су је до тада гледали са висине, јер није потицала из
племићке породице. Није ни слутила на какву је непознату
земљу закорачила удајом за барона.
47