С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Николаја Србима све води томе, и како рече, да „ трампимо боље за горе“, а тога се Свети владика и прибојавао.
Крајем двадесетог вијека српски народ је доживио праву катаклизму наметнутим ратовима у којим је изгубио огроман потенцијал биолошког становништва( као ниједан народ у свијету), као и територије на којима је вијековима живио. Српска држава( Југославија – краљ Алесандар Карађорђевић-ујединитељ) је узео и „ испилио“ из кукавичијег јајета неман која је у лику безбожника- комунистичког ђаволаи сотоне, распарчала српску државу на територије и ситне енклаве у корист српских вјековних непријатеља.
Тиме не само да је српска територија издијељена окупациом на ситне комаде, него је и српски језик пострадао довољно незаштићен од српске власти и такозване „ интелектуалне елите“. Тако су „ испиљене“ државе које су узурпирале саму срж српског језика: црногосрски, македонски, босански- бошњачки, хрватски.( До 1919. године у Србији је све било написано ћирилицом и све књиге штампане ћириличним писмом.)
Косово неминовно иде у правцу шиптаризације и то незаустављиво тоне у дубину без повратка.( Остаје страх од даљег ширења и одузимања територија Србије, а тиме и даље покоравање српских језичких простора.)
Тужна је чињеница да „ српска елита“ – Академија наука и умјетности, разна Друштва за заштиту језика и ћирилице, као и сами појединци од ауторитета, лингвисти, књижевници и остали не изврше притисак на владајућу „ олигархију“ да се строго придржава загарантованих Законских одредби, да се у земљи Србији и Републици Српској гдје је прописано Уставом Члан 10. то јест Члан 7. да је службено писмо ћирилица и да сходно Закону сва јавна мјеста, натписи, документа, уџбеници и све друго што подразумијева српски идентитет мора бити јасно написано ћирилицом.
44