С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
нисам имао довољан одраз и ђипио сам право у глиб. Ноге са гуменим опанцима су потонуле у ледену смјесу. Било ми је хладно када сам поново сјео на своје мјесто па ме је тетка Невенка покривала дебелом поњавом и на ноге ми навлачила синовљеве вунене чарапе које му је те зиме исплела. Моје мокре чарапе Невенка је негдје склонила. Бринула се да не назебем, тако да нисам био од неке помоћи осим што сам јој правио друштво и понекад стајао пред воловима док се она по потреби удаљавала. Не сјећам се свих појединости, али знам да сам имао јако пажљиве слушаоце када сам у селу препричавао своје доживљаје са пута и утиске из града који сам први пут видио мада сам мало шта од виђеног разумио. Размишљајући о свему томе док су многи моји сапутници спавали, скратио сам тих десет сати лета. Моја размишљања прекидана су само кад би се авионска грдосија затресла и пропадала као да вози мојим дрндавим сеоским путевима. Коначно, слетјели смо у Атланту. И видјели смо. Вријеме проведено у Џорџији не може се заборавити. Непрекидно узбуђење и одушевљење. Градови Атланта, Медисон, Атенс, Далтон и безброј локалитета значајних по флори и фауни или као историјска мјеста. Обука је програмски била тематизована као „ Основи јавног заговарања“. На прву помисао нешто збуњујуће нејасно. Мада, кад се почне о томе разговарати, дође се до нама већ познатих јавних расправа са очекиваним приједлозима, примједбама и сугестијама како би се постигао усаглашен заједнички став већег броја људи и утицај на кључне факторе одлучивања.
Били смо подијељени у двије групе, свака је имала свога возача који је уједно и универзитетски професор и по једног преводиоца који су родом из наших крајева и добро познају наш језик. Професори су нас чак послуживали кафом, водом и сендвичима у салама у којима су нам држали презентације и
39