С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
А ВЕЛЕ ДА ЈЕ УМРЛА
трун им у оку а веле да је умрла у себе загледани у рамовима од стакла
као да све с њима започиње и завршава се ту у њиховом селу гдје пијетао не пјева гдје се јеца и нариче режи и уједа веле да је умрла
а она руком неком из прикрајка из ничег се зачиње за ревно уво нечије – недохват сриче
ВИСИНСКИ
СНОВИ
предизборно вријеме по стубиштима просуло мноштво туђих глава измишљотином страха од рафала да се не бисмо досјетили да имамо своје – згрћемо лишће укопавамо се дубоко
30