С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Сачувати снагу и оптимизам и поред свега , веру у себе и долазеће дане , постало је прави изазов , с обзиром са чиме се све данас суочавамо . Зато су нам важне „ Капље душе “ Радојке Никић Милинковић , које показују снагу наде и поред свих чекања и страхова , чекања са благошћу , помиреношћу и стрпљењем . Постоји и другачији начин чекања и суочавања , који бира Звездана Крстић , поносно и снажно , спремно на нове ударе , само ако постоји сврха . Владимир Златић у песми „ Када одем “ показује ту сврху и без патетике бира лирски одлазак , нимало тужан , а њој оставља све , небо , меку траву и песму од мириса и боја .
И опет увиђамо како је све индивидуално , доживљај стварности , света , зато и нема разлога да се много убеђујемо да је боље овако или онако – колико људи толико и истина . Само при томе је важно имати равнотежу , наћи средину и у кретању и у стајању , знати праву меру или како Ирена Бодић лепо приказује сучељавајући две слике : нестрпљиве пружне прагове којима свако мало протутњи неки бучни воз и чамце који се љуљушкају у магновењу . Када би се воз мало зауставио , а чамци мало ражестили , била би права мера .
„ Птица у кавезу “ Милене Ћировић уверава нас да можемо остати оно што јесмо , да ће се глас чути и песма наставити и поред свих притисака и искушења , да можемо сачувати себе . Треба бити поносан , храбро носити своје перо и свој кист , критиковати и сликати њима бољу стварност .
Треба пустити из себе своју страст , живети је искрено и потпуно , као што поручује Анђелко Заблаћански у Песмама жени . Слободно , дивље , неспутано , исконски , али : Али памти – жуд се душом пије , душом пије , а срцем се даје . Све друго је додир илузије , илузије из празне одаје .
И као мушкарац са женом у љубави , тако и са свим чему се у животу посвећујемо ...
11