С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Кристина Јанковић | ПУСТИ ЖИВОТЕ( 1974)
Пусти животе, пусти нек иду све те риме У непознато некуд, губећи путању у бескрају Ја певам тихо, тихо, да нико не разуме Бескрвну песму што стреми ка очају.
Пусти ми осмех, нек потоне у морске дубине Ја сетом храним дине непрегледне У мени нема ничег сем прашине Што гргољи место воде зажуборене.
Пусти љубав, попусти конопац што стеже и боли Дај ми наду, ко ваздух, ако ме желиш, У зениту живота ме тражи и воли Буди само ту, oсмехом ми пој, душу завесели.
Коста Косовац | ОЏАЧАР ГРЛА( 1997)
На крову оџачар са птицама се бије, огањ свих душа у кљуну му носе, ватришта се гасе а ветар се напије, четкица му служи само ради косе
Са кровова таквих сви ћемо пасти, крошње ће бити сада наша глава, а тело са земљом у коров ће срасти, да оџачар у рудару одмара
Ал ратник у земљи убиће обојицу
91