Број 48/49 Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 89
Суштина поетике | часопис за књижевност
И по њему свуд латице беле, плаве
Пољског цвећа
Сањао сам га за тебе
Када одем
Оставићу иза себе
Једну песму
Од мириса и од боја
Изаткану, да то буде песма твоја
У свом срцу
Носио сам је за тебе
Душан Ђорђевић Нишки | СРБИЈО
(1951)
Будале су с очима слијепе, које виде а залуду виде;
Требају им за просте
потребе ка осталој исто животини...
2.365. Горски Вијенац, Његош
Од чега си бременита,
Тешка, рашчупана
Србијо, земљо племенита,
Од чега – изнутра и извана?
Од чега си озвездала,
Са ким занела,
Кога у обнов родила,
Коме пород дала?
Од кога манастире браниш,
Косовском равницом, као булке
Кровове набрекле од крста,
Кога Србијо, мајко, тамо храниш,
Имаш ли савијена три прста?
89