С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Радојка Никић Милиновић | КАПЉА ДУШЕ( 1974)
Понекад дуго трају кораци смештени негде у празнини као дуго долазећи чекани тренуци среће.
Клизавим стопама раскошне белине утиснут цвет.
Отворени прозори раја мирисне даљине. Непрегледним просторима меке стазе остављају путоказе.
Унутрашњост крхке и болне стрепње пече непролазност насељену топлом мишљу предела испуњених брижношћу маштовите и прозирне, оплемењене патње.
Блискост долазећег охрабрује ведрином памћења вечног постојања.
Веља Бугарин- Острог
87