Број 48/49 Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 79

Суштина поетике | часопис за књижевност
Две кратке приче | Кристина Павловић Рајић
ДВА ОБЈЕКТА
Мркле ноћи су целе испунили. Масу у заносу узима
ритам. Рукују се два објекта. Два погледа − четири дугмета се
по навици спајају у пољубац. Неосетна је уцвалост јоргована
њиховим чулима. Драги није грозд кипров из винограда
Енгадских, али ни њене очи нису као у голубице. Све је обична
огољеност.
Машина је покренута на већи број обртаја. Енергија је
већа на улазу него на излазу. Клип и цилиндар брује, клапћу,
па као сат цакћу. Подмазују се уљима, устаљеним покретима
варниче и доводе до усијања. Запишти вентил удвојеним
испарењем. Кондензовани објекти су завршили рад.
Два погледа су угашена као четири дугмета. Лењо се
рукују и одјављују. Врпца је прекинута на пупку времена.
Савремена дезорјентисаност је срушила бајковит лет. Њихова
инстант постеља не зелени се.
Немогуће је да исти клип и цилиндар трајно врше
размену енергије за све протоке и падове. Типови се
разликују према времену, месту и начину вршења ових
процеса. Кружна аутоматска трака учврстила је свој рад у
овим сивим, фабрикованим данима. Отупела јутра осванула
су с белим сновима.
ЋАСКАЊЕ
Појавио се као дух, спреман да очара. Бледим смешком
му одолевам. Под маском присећања пружам руку:
− Мома беше?
− Да, беше... − одговори. Поглади се руком по глави и
удаљи као опарен.
79