Број 48/49 Суштина поетике | часопис за књижевност

Суштина поетике | часопис за књижевност Чувамо их Од вјетра кише и снијега Од прејаког сунца Од радознале дјеце Не примјећујући врану Која нам је на тјемену Снијела јаје И стрпљивошћу мајке чека Да свог птића Нахрани црвима наше уобразиље ТИ Ти – Који у мирној љетној ноћи Посматраш звијезде небом расуте И слушаш пјесму зрикаваца Који ноћас разговараш са својим анђелима и својим демонима Ти – Који се сматраш достојним човјека Испиши прстом У, још од дана, врелој прашини Да ли су анђеоски или демонски шапати Више утолили глад твоје душе Ти – Што знаш – то неће видјети нико Сем звијезда Које увијек тек беспоговорно жмиркају 77

Број 48/49 Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 77