С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
уочи Другог светског рата . Писци су се мало поиграли са биографијом будућег нобеловца и довели га пред склапање пакта са ђаволом . Писац седи наспрам ђавола , оличеним у нацисти Албрехту Дитриху , и доживљава себе као немоћну овцу која је принуђена да игра вукову игру не би ли извукла живу главу . Андрић себе упоређује са Шехерезадом , која је своју смрт одлагала тако што је непрестано приповедала нове приче . Видимо да Кецмановић и Стојиљковић дакако спадају у оне који су причу Аска и вук добро разумели и у њој видели вечиту борбу између уметности и надируће смрти .
Међутим , у даљем току романа , Андрићев лик чини оно што „ вук “ ( Дитрих ) од њега и очекује , а за Аску из приповетке не би се могло рећи да на пољани изводи оно што је вук од ње очекивао . Напротив , Аска свој живот брани на потпуно необичан начин , а то је врло битан мотив њене победе , јер је непријатеља изненадила и поразила већ самим „ оружјем “ и начином борбе , коју он није очекивао , па самим тим није ни био спреман да јој се одупре . Ако су Кецмановић и Стојиљковић желели да им подтекст романа буде прича о Аски , онда ипак нису били на правом трагу , јер игру непрекидно води Дитрих ( метафорично речено , вук ), док Андрић ( Аска ) то свесно допушта . Напротив , у причи Аска и вук управо је Аска та која води игру , додуше силом прилика и у сталном страху .
Иако Андрић спасава главу и жив одлази из Немачке , ипак се не може рећи да је победио онако како је победила његова чувена овчица-балерина . Није , међутим , случајно што се последња сцена Каиновог ожиљка дешава 1941 . године и што последња реченица гласи „ Од самог почетка “ ( као наслов првог поглавља у новели Јелена , жена које нема ), јер за Андрића је , ако не 1941 , а оно 1944 . почео потпуно нови живот .
Тек у том новом животу , будући нобеловац наћи ће се у положају овце пред опаким вуком . Тада већ познат и угледан писац поносно ће стати пред новом влашћу и победиће је
73