Број 48/49 Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 57
Суштина поетике | часопис за књижевност
Знам да ћемо се срести негдје
Можда то мора бити велики град?
Мали градови понекад обману
Дани протичу у дну пустих улица
Увлачим поглед
Гдје фаун испија ноћну огољеност гроздова
Не, не бојим се умријети овдје
Нити стрепим од крволочних чувара
Само пиши.
ТИХИ ДОН
Григорије,
Живот је овдје тежак
Ратови, дуге зиме и ријетка каша
Човјек нема чему да се радује
Гледам пространу степу
Праље перу рубље на ријеци
Косци откивају косе
И нико се не усуђује изговорити ријеч Љубав
Понекад у вреле дане кад надолази киша
Загризем длан
И пустим да ми олуја прекрије кожу капима
То је страст за којом жудим
Буице што се сливају низ пусту степу
Твој загрљај чини ме живом
Хоћу да се наљубим
За цијели свој живот
Послије ме можете убити.
57