Реч уредника
С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Реч уредника
Суштина поетике је 23 . новембра ушла у пету годину свога постојања . Иако је још дете , надам се да је прележала све дечије болести и стала у ред озбиљних књижевних часописа . Кажем - надам се , јер земља у којој живимо ништа не разлучује . Ни озбиљно од неозбиљног , нити се зна шта је вредност а шта шунд , шта истина а шта лаж . Тај тренд није заобишао ни књижевност , па тако на једној страни постоје часописи у којима не можете објавити ако нисте афирмисани писац ( ма шта то значило ), а на другој зборнике о које се спотиче озбиљна књижевност . Имамо затворени круг афирмисаних писаца и отворени оних који књижевност своде на вашарска догађања .
За оне који у књижевности не јуре ни славу , ни новац нема нигде места , мада сам убеђен да је таквих највише . Ако их је највише , зашто су онда скрајнути ? Нелогично је . Јесте , али само наизглед , јер у затворени круг се не улази без дебеле везе , у отворени без новца . Нема их јер верујем да не би , па да имају и везе и новац , ушли ни у један од кругова , јер књижевности треба служити , а не преко ње стицати по сваку цену славу и новац . Суштина поетике је ове четири године покушала да буде дом баш таквим писцима . Да ли смо и успели – не знамо . Можда време покаже , а можда се уморимо у борби с ветрењачама , па нас време прогута . Не кажем то само да бих нешто рекао , јер има и оних за које су баш на странама овог часописа чули и затворени и отворени кругови , па се они приволели њима не осврћући се више на Суштину поетике . Али , ово је Суштина поетике , а не патетике .
Недавно су у Србији били гости уметници из Русије и та дружења су била на радост српског народа и српске културе . О томе је за овај број часописа говорио Владимир Бабошин ,
5