Број 48/49 Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 38

Суштина поетике | часопис за књижевност
ИМЕ ЉУБАВИ
Понекад, пре расвита,
задрхтим убеђен да неко,
невидљив а свуд присутан,
спушта непојамну резу
на моја кућна врата
и спречава љубав
да споља закуца тихо
и без бојазни, једноставно,
изговори, коначно, своје право име
У ТИХОСТИ
Анђео свевидни,
крилима белим и несазнајним,
семе благосно и жераво,
баца у наш сан дужи и омамнији
од свих досадашњих дана и ноћи.
Ослушкујемо у тихости,
загледани на другу страну
ововремене опчињености,
како из часа у час,
све више клија и разговетно казује
колико смо отворени
за истину и рањиви,
пред налетима тешко савладивих
таласа самозаборава.
Ослушкујемо кружење сејача свевидног,
који све брже и несуздржаније
иде около нас и баца нам у дах
семе самотворно,
истински верујући да ће започето
клијање бити срећно довршено
пре мраза раног.
38