Број 48/49 Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 28

Суштина поетике | часопис за књижевност
ЗА СЛОБОДОМ
Чарна горо, ал' си пуна
Тијанога лада,
Пуна чара, бајна цвећа
Пуна рајског слада,
Тијанога лада!
Ал' што кријеш у недрима
Твоје тихе душе,
Чувај, јер међ' цвећем
То су беле руже,
Твоје тихе душе!
Кад нам паде наша слава
У Косову равном,
Нек у теби беле руже
Одену се славом,
У Косову равном!
Па ту славу нек донесу,
Нек пресаде 'вамо,
Нек у Српству замирише
Цвеће неговано
Кад пресаде 'вамо!
28