Број 48/49 Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 23

Суштина поетике | часопис за књижевност
Ја уздишем дању, ноћу,
туга да ме свали;
ја га љубим из све душе –
ал’ он – не знам, зна ли!
ШТО ЈЕ ЗОРА БЕЛОМ ДАНУ
Што је зора белом дану,
То су мени очи твоје;
Очи твоје пламен живи
Згореле су срце моје.
Што је ружи мирис бајни,
То су мени очи твоје;
Као мирис слађане су
Твоје очи алем-боје.
Па да имам сто срдаца,
И у њима мушке силе —
Ох' ал твоје очи миле,
Све би силе растопиле.
ПЕВАЈ МИ
Певај ми песмо,
Још само мало,
Док срце није
Куцати стало!
Док ми још душа
У небу шеће
И док ми цвати
На земљи цвеће!
23