С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
припадала својим идејма и својим радом Уједињеној омладини српској чији је циљ био просвећивање Срба кроз културу и образовање. Издавали су лист Млада Србадија и били први који су покренули питање еманципације жена, тражили да се српске девојчице образују под истим условима као и дечаци.
Драга Димитријевић Дејановић, међу малобројним српским песникињама XIX века, поред Милице Стојадиновић Српкиње, спада међу најистакнутије поетесе романтизма. Прве песме је објавила у Даници( 1862), и у истом часопису потом објављује чланак Зла срећа девојачка у којем тражи за жене право на привређивање.
Кад је основано Српско народно позориште у Новом Саду напушта родитељски дом и посвећује се кратко глуми, као родољуб и борац за женска права у жељи да помогне српско позориште као васпитну институцију у времену када су глумице биле ретка појава на домаћој сцени. Наставља да се бави глумом у Београду, за потребе позоришта преводи с немачког језика, али се убрзо враћа поезији и интензивно пише песме и приповетке.
У Стари Бечеј се враћа 1865, опредељује се за просветну струку и добија дозволу да полаже учитељски испит. Мири се са мужем и настаје период тихог али материјално веома оскудног живота. Немогућност да се претплати на Младу Србадију и Матицу веома тешко јој пада.
Једина објављена збирка песама Списи Драге Дејановић( Нови Сад, 1869) садржи 45 љубавних и родољубивих песама. У њима се осећа благ утицај народне поезије, Бранка Радичевића, Змаја, Јове Илића. Другу књигу Ускок Кариман није стигла да објави и рукопис је изгубљен. Необјављено је остало више њених дела: драма Деоба Јакшића, приповетка Свећеник у Морлаку и расправа Мати.
Песме и приповетке су јој објављиване у часописима: Даница( 1862-1965), Јавор( 1862-1863), Матица( 1967-1870), Застава( 1869-1870), Млада Србадија( 1871).
21