С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
страни. Ни тада, најтрезнијом свијешћу не посежемо за другом приликом, иако ће почети да нестаје већ са доласком наредног тренутка. Али потпуно прихватљиво. И сами себи смо контра, јер за другачије посједујемо само недостатак. У себи. Увијек у себи. И одразом у огледалу, из супротног смјера, са ко зна колико изврнутих даљина које се за живота не могу прећи.
Завјера, ријетко једноличних избора и доминација жеље за динамичношћу, странпутицу извлачи из буре неодлучности, преплављену наивношћу коју смо рано потрошили и послали на рециклирање у прошлост. Понекад, можда грешком, убацимо у њен пртљаг и оно што нас чини људима. Па из " понекад " одемо у " никад " и све што добијемо је губитак гаранције за повраћај суштине.
О
ПЕСНИКИЊИ
Вања Парача
Рођена је 21. августа 1996. године на Цетињу, где је завршила основну и средњу школу. Сматра да је свет у недостатку оних који верујуу да је могуће спојити чак и оно сасвим неспојиво. Поезију је почела да пише још од малих ногу, а временом, додала је свом стваралаштву ноту философског гледишта, створивши аутентичан стил писања, те сада више тежи стварању поезије у прози.
Студент је треће године Биолошког факултета у Београду. Верује да је то само један степеник више у ширењу видика, али и помоћ у бољем ослушкивању себе.
18