С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
највећу захвалност која се може замислити : У погачу ћу љубав твоју умесити / као жртву Господу / што ме је у твојем гнезду излегао .
„ Суштина “ пулсира , бори се , нема мира у целој збирци , све је у покрету . Код Кристине Павловић Рајић јасно се очитују ти титраји , јер пролазимо у њеним песмама пут од светлоплавог мира воде и неба и поимања да смо једно са природом , до рушења свега човечанског у болу и ударцима песме „ Не било ме “, где као у разбрајалици брзо и јако пролазе тешке речи , као контраст дугим изразима и миру песме „ Ништа не мора “. И запамтимо оно најважније : Човек је сам слободан , ни на шта приморан – као упутство за употребу живота који нам је дат , да идемо лагано , да се башкаримо у лепим тренуцима и учимо из тешких .
И док нас је лето опустило и отворило , зима нас затвара . Како каже Жељка Аврић у „ Жељи “, стижу нам празници / време жеља доба самоће ... Пожелите нежност , ћутање и сунце – а певајте срцем ... да не ризикујемо са оштрим и тешким речима , да пожелимо једни другима савршено усклађене дистихе , ведре терцине , блиставо обгрљене катрене ...
А ја да пожелим од вас , песника , понеку разиграну ведру песму , као када се прескачу ивањске ватре , да гори од храбрости и лудости , да у нама покрене магију света . Пишите радосно , да не мислим понекад како сте уверени да само туга може дати снажну слику , уверите ме у супротно , будите револуционарни у радости , за то је данас потребна храброст , пошто смо се свели на апатију и малодушност .
Одавно песме више не мерим по стиху , рими и строфи , него само по ритму . Некада ми је тај ритам познат и присан и одмах ми душа заигра по њему , а некада морам дуже да га ослушкујем да бисмо се разумели . Сваки плес је драгоцен , на радост песника и наше ново сазнање , знање и препознавање .
Чувајмо и чујмо песнике !
14