Број 48/49 Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 119

Суштина поетике | часопис за књижевност
раскрили двери! Дотакнем ли жар
у теби – ево, већ сасвим горим.
Ти с тела скини и последњи зар
да голу, путену – дивље те волим.
Разуздај чари, жудње тајне,
врисни мисли заумно рођене.
Љубав има очи жарке, сјајне,
прсте лудилом маште вођене.
Од искона ватра је у жени.
Стид су измислили људи,
људи празни, покорни и сени,
да се лакше врелој крви суди.
Зато – пусти нек бујају груди
у заносу кад се тела споје.
Сваки дамар до краја нек луди,
ум замраче најсветлије боје.
Али памти – жуд се душом пије,
душом пије, а срцем се даје.
Све друго је додир илузије,
илузије из празне одаје.
9. августа 2017.
119