Апостолка самоће | Исидора Секулић
С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Апостолка самоће | Исидора Секулић
Пише: Милена Ћировић
Члан дописништва Српске краљевске академије, прва српска жена академик, преводилац књижевних дела на седам језика, приповедач, есејиста, путописац, поборник развоја српске културе и књижевности, све ово је сједињено у једној скромној, крхкој и саосећајној жени.
Шта је заправо чини посебном и зашто је необичнообична жена?
Животни пут Исидоре Секулић одредило је њено детињство у коме проживљава све што је одваја од нормалног одрастања са децом те животне доби.
Родила се у бачком селу Мошорину, 1877. године. Након годину дана по њеном рођењу породица Исаковић се сели у Руму, где јој је отац био председник општине. Рано се сусрела са смрћу, схватајући да постоји бесповратност. Старији брат јој умире када је имала четири године, а мајка када је пошла у први разред. Отац, и сам високообразован за то време, посвећује јој се и развија свест о култури и образовању. Због напредовања у послу, са кћерком и две године млађим сином селе се у Земун и ту почиње озбиљно Исидорино школовање, почев од учења грчког и руског језика. Са 9 година отац је шаље у Болоњу и после две недеље већ је говорила на италијанском језику. Учење јој није представљало проблем од првог дана поласка у школу, али та њена одлика је имала
110