С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Неко би помислио да јастуче је за игле и чиоде, јер свуда иза њега остају трагови крви, а пред њим лето нагло губи питоме боје.
Дневна светлост, што ширила је угао гледања на ствари, сада гасне; долази ноћ и тихо цвиле вратнице. Неко хоће да уђе у моје срце.
Али срце то не зна. И не зна да ли је јастуче за игле, јабука или срце.
Кент Вилијамс
98