Број 46/47 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 92

С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
ЗВЈЕЗДАНА ЛАЂА
Од љубави царство узвишеност пружа, бљесци надахнућа стварају животе, сазвијежђе снова мирисна је ружа што зрцали етер кроз свемирске флоте.
Радозналост грешну момак разоружа, романтични момент младенаштво оте, разбуктале страсти узаврело здружа, пламена младенка цвате од љепоте.
Вјетрови разносе непреболне жеље, у ганутом срцу нада обитава док ријеком меда протјече весеље.
Кад звјездану лађу осунчава јава прослављају дјеца сретне родитеље, а небеском Творцу вјечита је слава.
ШАПУТАЊЕ НОЋИ

Када љубав мине царује тиха ноћ, у хладноме срцу кочи откуцаје. Разуздана душа кад се горко каје мјесечина гуши подмуклој тами моћ.
Кроз шапате ноћи кад душа корача попут ватре пламте осјећаји врели, као некад давно срце зацијели, на смирају туге љубав је све јача.
92