С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
XXI
СОНЕТ
Сву тугу своју у те бих да скријем И да, друкчији но што сви ме знају, На твоме недру, кô у родном крају, Кришом од људи сузе своје лијем.
Само твој да сам, и сав да се свијем И да ме очи твоје воде рају, У кут где боли и уздаси стају: Из твога ока да утеху пијем.
Мој бол је велик, од свег бола већи, И само теби, теби ћу га рећи: О, буди сведок мога искушења!
И вратићу се чист, у свет пун гада И вратићу се без греха и јада. О, буди црква и Бог мог спасења.
Коста Миличевић – Острвца крај Крфа
62